Dušan Kovačević: „Pisanje je moj hobi između utakmica” (INTERVJU)

Akademik, pisac i reditelj Dušan Kovačević ekskluzivno o strasti prema fudbalu, igri koja je za mnoge važna poput života i smrti, o Partizanu, čiji je navijač postao još u roditeljskoj kući.

FOTO: Privatna arhiva
Podržite naš rad i isključite adblock!

„Kad malo bolje razmislim, i ako sam iskren prema samom sebi, rekao bih da mi je pisanje celog života bilo nalik na dragoceni hobi između termina za igranje fudbala ili gledanja silnih utakmica širom sveta. Ja sam potrčao da stignem loptu kad sam imao tri godine i niko je nikad nije do kraja primirio, jer lopta je, kao što se zna, besprekorno okrugla i brza. Lopta je brža od čoveka, i to je sva tajna fudbalske igre”, kaže Dušan Kovačević, pisac koji od detinjstva „piše u samoodbrani”, ali isto tako posvećeno igra i fudbal, zbog čega već decenijama traje nedoumica da li je u životu više vremena proveo za pisaćom mašinom ili na fudbalskim terenima.

Jedine vaše beleške o fudbalu, i to vrlo kratke, nalaze se u upravo objavljenoj knjizi, zborniku radova „Humor je svetlost: O književnom stvaralaštvu Dušana Kovačevića. Zašto o svojoj opsesivnoj ljubavi prema fudbalskoj igri, a bili ste i igrač Vojvodine, nikada ne pišete i ne govorite javno?

„Postoje dve opsesivne stvari u mome životu o kojima nikad nisam ništa ozbiljnije napisao, a to su fudbal i ronjenje. Pretrčao sam planetu nekoliko puta i preronio, na dah, jedno more. Ronio sam oko svih ostrva Jadrana i oko ostrva po Mediteranu. I danas se sećam uvala, grebena, pećina i hridi pod morem, sa neverovatnim lepotama koje su staništa riba, rakova, algi i raznoraznih čuda kao iz bajki. Za mene je more samo ono ispod površine mora. A fudbal mi je pomagao u školovanju, pošto su mnogi profesori imali razumevanja za moje izostanke sa časova ili „propuštene” lekcije. Nikada nisam igrao profesionalno, ali sam prošao kroz sve škole i uzraste u učenju te igre. I u to doba - pedesetih i šezdesetih godina, fudbalska igra je bila ljubav, a danas je ogroman posao, biznis, trgovina, obrt kapitala i navijačkih emocija kad veliki fudbaler pređe iz kluba u klub. Da su u ono vreme bile ovolike pare u igri, možda bih i ja pokušao da živim kao profesionalni igrač, i od pisanja ne bi bilo ništa. I sva sreća, to se nije desilo”.
Podržite naš rad i isključite adblock!

Ako je zanat prvi uslov ozbiljne umetnosti, i da se pisanje drame može uporediti sa perfekcionističkim sajdžijskim zanatom, kao što kažete, da li je u tom smislu i igranje fudbala možda „sajdžijski posao”?

„Za mene je fudbalska igra - umetnost. I fudbaleri se dele na radnike, službenike, majstore i umetnike. Kad kažete Pele, onda je to sinonim za vrhunsku umetnost koja je još uvek nedostižna. Bio je to neverovatan spoj snage, inteligencije, mašte i fudbalskog baleta. Trostruki prvak sveta. Ko će to uskoro biti? I kad, ako ikad bude?”

Za vašeg dedu Cvetka Kovačevića, Drugi svetski rat je bio mrak, jer se selo podelilo na partizane i četnike, a i za vašeg oca Đorđa, kako ste zapisali u knjizi, bio je tragična priča - kao učenik trećeg razreda Poljoprivredne škole u Šapcu mobilisan je za Sremski front, zato što je bio svrstan među decu bogataša „kulaka”, a osveta partizana počela je još dok je rat trajao. To ipak nije uticale na vas da decenijama budete jedan od najstrastvenijih navijača Partizana?

„U mojoj kući se navijalo za Partizan. I u to doba - polovinom pedesetih godina prošlog veka, pa sve do sedamdesetih godina, Partizan je bio jedan od boljih evropskih timova. Polovina fudbalera Partizana igrala je za reprezentaciju Jugoslavije. I kad ste pomenuli te moje priče o odrastanju u zemlji sklonoj podelama, voleo bih za života da doživim malo jedinstva, tolerancije i prijateljstva među braćom Srbima sklonim preziru onoga tamo preko tarabe. Voleo bih da nam budućnost bude isti cilj, koji se zove život u zemlji bez mržnje, svađa i osveta. Mi moramo da menjamo sami sebe, a ne da nas menja trenutna politika i pripadnost jednoj „političkoj boji”.”

Šta biste našem fudbalu i Partizanu poželeli u Novoj 2019?

„I u Novoj godini želim, što se tiče fudbala, da Partizan ponovo bude ono što je nekada bio važno ime u evropskoj fudbalskoj igri, a čestitam Novu godinu i svim ostalim sportistima. Vašim čitaocima mir koji je tako krhk i nesiguran, uz bolje zdravlje nego što je bilo u odlazećoj godini. Znači, mir i zdravlje, a za sve ostalo ćemo se nekako snaći, kao što smo se snalazili otkako znamo za sebe”.

Izvor: Novosti.rs
Podržite naš rad i isključite adblock!