Letnji prelazni rok što pre zaboraviti – nikad više promašaja, Rikardo jedino pravo pojačanje!

Svi u Partizanu i oko njega saglasni su u oceni da 2018. godina nije bila uspešna i da se od njega očekuje daleko više.

FOTO: FK Partizan
Olako prepuštena titula Zvezdi, osvojen Kup Srbije, turbulentno leto uz smenu trenera u sred evropskih kvalifikacija, samo plej-of Lige Evrope i već sada gotovo izgubljena nova trka u Superligi – učinak su koji, ne samo da ne zadovoljava navijače Partizana, već ih i ljuti.

Zbog svega toga ni finansijska situacija nije dobra, pominju se i štrajkovi unutar kluba, navijački raspad na tribinama i dalje traje, sve je veći pritisak na rukovodstvu i sveukupna ocena u Humskoj je ispod svakog očekivanja.

U ovom novogodišnjem tekstu nećemo o vanfudbalskim stvarima, saopštenjima, ratovima sa svima u srpskom fudbalu, već ćemo na skener staviti one igrače koji su dovedeni da bi sve to promenili. Dakle, letošnja pojačanja koja, vreme je pokazalo, u većem broju nisu opravdali poverenje sportskog sektora.

RIKARDO HORHE PIRES GOMEŠ

Jedini koji se može nazvati pojačanjem. I to ozbiljnim! Stigao je sa epitetom najboljeg strelca druge portugalske lige zbog čega su mnogi su bili skeptični, ali na učinku iz jesenjeg dela sezone mu se mora čestitati.

Odličan je u skoku, građenju lopte, odlaganju na stranu. Neretko je bio sebičan, mora se i to reći, ali dobio je određeni kredit jer je ubedljivo najbolji strelac tima. Prelep pogodak u 158. večitom derbiju ga je vinuo među retke ljubimce navijača, a pamte se i njegovi golovi protiv Nordsjilanda u Danskoj i  Bešiktaša u Beogradu.

Često je na pravom mestu u pravo vreme, a gore pomenuti slučajevi su pokazali da ga vole velike utakmice. Jedan od retkih iz aktuelnog sastava kog će Partizan moći dobro da unovči.

NEMANJA NIKOLIĆ

Drugi napadač koji je stigao da bude spona između veznog reda i najisturenijeg Gomeza. U početku je to delovalo dobro, ali ga je povreda već sredinom jula značajno usporila.

Međutim, i kada se vratio, nije pokazao da je dovoljno dobar za Partizan. Pre svega zbog previše nonšalantnog ponašanja na terenu. Majstorstvo sa loptom ima, tu nema spora, ali deluje kao da ga ne koristi na dovoljno kvalitetan način.

Uz to, posle meča sa Napretkom je ušao u sukob sa navijačima iz kog nijedan igrač nikada nije izašao kao pobednik. Sveukupan utisak posle šest meseci nije dovoljan da se proglasi pravim pojačanjem.

MARK VALIJENTE

Španac je došao po pozivu Miroslava Đukića, koji je ubrzo napustio kormilo crno-belog broda. Valijente je ostao u poslednjem bedemu tog broda, da se bori sa raznim udarima vetrova, podučavanjem mlađeg saigrača, problemom u komunikaciji.
Valijente je ne preterano visok i još manje snažan štoper, ali koji ume da se dobro postavi i tim iskustvom i znanjem iz Barselonine škole je bio nosilac igre odbrane Partizana.

Ipak, to je moglo da prolazi na superligaškim terenima, ali ne i u Evropi, gde se dosta štucalo protiv Trakaija i Nordsjilanda, a u ključnom revanšu dvomeča sa Bešiktašom se odbrana kojom komanduje potpuno raspala.

GORAN ZAKARIĆ

Reprezentativac Bosne i Hercegovine je počeo briljantno golom na debiju u Danskoj, kasnije na krilima toga odigrao dobar prvi meč protiv Bešiktaša i kasnije se uklopio u sivilo ostatka tima.

Za njega su pravljeni neki specijali iz skraćenih prekida, što je umeo da kruniše golovima, poput sjajne partije protiv Voždovca. Međutim, Zakarić nije krilo koje će probiti po strani, centrirati iz trka, a ni koristiti slabiju desnu nogu.

Poseduje odličan šut levom nogom koji bi morao mnogo češće da koristi sa distance, a Partizanu je doneo mnogo više prilika iz prekida kojima ugrožava protivnički gol.

GABRIJEL ENAKE

Rumunski internacionalac je ove jeseni bio žrtva superligaškog ograničenja igrača koji nemaju srpski pasoš. U velikom broju utakmica je bio prekobrojni peti stranac i nije bilo mnogo prilika da pokaže šta ume.

A ono što je pokazao na početku sezone i u par utakmica pred odlazak na zimsku pauzu, to su odlične fizikalije i brz prvi korak kod prodora, ali i ne preterano dobra markacija. Zato je u poslednjih par utakmica dobijao šansu u veznom redu ili po krilu, što mu je bolje leglo.

MILAN SMILJANIĆ

Povratnik u Humsku je najavljen kao neki novi Lola, koji je smirio glavu, više ne izlazi po klubovima, sa perfektnom fizičkom linijom i mnogo zrelijim razmišljanjem. Međutim, od svega nismo videli ni novo, ni staro.

Dobijao je vrlo malo prilika, posebno od kako je na klupu stigao Bata Mirković. On je taj koji vodi treninga i verovatno zna više od nas koji igrače ocenjujemo preko utakmica. A na njima je Milana Smiljanića bilo premalo da bi bio označen bilo kakvim pojačanjem.

ALEKSANDAR ŠĆEKIĆ

Crnogorski reprezentativac je iz Turske stigao kao poslednja Partizanova akvizicija i komparacija Radosavu Petroviću. Ali, daleko je on od popularnog Raće.

Šćekić je verovatno najbolju partiju odigrao u večitom derbiju, kada je vezao umorne igrače Zvezde u ’čvorove’ na sredini terena, ali taman kada su Grobari pomislili da su dobili stub na sredini terena, mnoge je razočarao.

Neke početničke greške u defanzivi i potpuna impotentost u napadu pokazali su da Crnogorac ipak ima svoj limit, a on nije na nivou koji se traži u klubu kakav je Partizan.

ZORAN MIRKOVIĆ

Pre svega, Zoran Mirković je veliki gospodin. I to je ono što mu donosi poene kod brojne navijačke armije. Od prve utakmice su ga sve tri tribine Grobara dočekale u velikom stilu nakon odlaska Đukića, ali je u isto vreme zaboravljeno da Bata, ipak, nije došao u klub sa bilo kakvom ozbiljnom biografijom i trenerskim iskustvom.

I on još uvek uči, pokušava da pliva u mutnim srpskim vodama i, po sopstvenom priznanju, ne uspeva mu. Njegova harizma i stav raduju, takvi istinski dženltmeni su potrebni srpskom fudbalu, ali bi velika šteta bila da ga Partizan potroši i pre nego što ’ispeče’ trenerski zanat.

Dosta je takvih slučajeva bilo u Partizanu, poput Slaviše Jokanovića koji je sramno oteran posle duple krune ili Marka Nikolića u prvom mandatu (kasnije se vratio i potvrdio klasu).

Opet, postavlja se i pitanje da li tako mlad trener mora baš da uči na tako vrućoj stolici, ali kada ju je već preuzeo i ima podršku sa svih strana, potrebno mu je vreme.

I igrači. Zato bi još jedan loš prelazni rok bio vrlo koban po Partizan.

Izvor: Hotsport.rs