Lendejl: Partizan može i u Evroligu! (INTERVJU)

Moja porodica i ja nismo znali ništa o Partizanu kada sam tek dobio ponudu. Potom smo istraživali, videli, pre svega, bogatu istoriju kluba, kaže Džok Lendejl

FOTO: KK Partizan NIS
Pre devet godina, u Partizanovom dresu australijski centar Aleks Marić je igrao F4 Evrolige i izabran je u najbolju petorku. Već sledeće sezone njegovim stopama je krenuo zemljak Nejtan Džavaji, koji je sa crno-belima stigao do top 16 faze najelitnijeg evropskog takmičenja. S obzirom na to da je obojici sjajna odskočna daska bio boravak u Humskoj, nije ni čudo što se za takav put opredelio i Džok Lendejl (23).

„Moja porodica i ja nismo znali ništa o Partizanu kada sam tek dobio ponudu. Potom smo istraživali, videli, pre svega, bogatu istoriju kluba, a onda i da je nekoliko Australijanaca odlično prošlo tu. Delovalo je kao dobro mesto da se pokažeš - priseća se, u razgovoru za "Novosti", Džok Lendejl. - Svi smo uzbuđeno dočekali taj poziv crno-belih. Mama je bila malo zabrinuta jer nije znala gde idem, ali ona u suštini brine gde god da sam. Sad je sve u redu, ona je drugi put došla, a tata je trenutno ovde prvi put. Videli su kako je sve neverovatno i kažu da imam sreće što sam došao u ovakvu sredinu.”

Džok je stigao u Beograd posle veoma zapažene karijere na koledžu. Nosio je dres Univerziteta Sent Meris, u poslednjoj sezoni je imao dabl-dabl prosek, dobijao je individualna priznanja... 

„To su definitivno četiri najbolje godine u mom životu. Imao sam bitnu ulogu, jer je tim igrao na postu, unutra, u reketu. Nisam uopšte bio neki igrač pre koledža, momci sa kojima sam igrao su zaslužni za moj napredak. Da mogu, ostao bih zauvek tamo, to je sigurno jedno od najboljih iskustava. Totalno drugačije okruženja od drugih, nemate platu, već ste porodica, idete zajedno na časove, putujete, igrate... Saigrači su mi ostali braća za celi život. Mnogo mi nedostaju. Ali sada mogu da kažem da je Partizan nešto najbliže tom familijarnom stilu. Bliski smo, provodimo mnogo vremena zajedno, jedemo, izlazimo...”

Jedan od najkonstantnijih igrača Trinkijerijeve ekspedicije ove sezone bez razmišljanja je upravo Lendejl. Prvi profesionalnu sezonu igra sa velikim uspehom, uz naznake da ima mnogo mesta za napredak. 

„Prešli smo dugačak put od početka sezone, napredovali smo kao tim. Novi trener je promenio sistem, igramo modernu košarku, i to mi veoma odgovara. Možemo da budemo još mnogo bolji. Zašto ne bismo igrali i u Evroligi? To možemo bez problema. Pokazali smo u meču protiv Budućnosti da možemo da pobedimo evroligaški tim. Moramo samo da nastavimo sa progresom i da dobro završimo sezonu.”

Posebno oduševljenje u njegovom glasu oseti se dok priča o vernim navijačima. 

„Oni svi žive uz klub, Partizan im je sastavni deo života. Stvarno su ludi, neverovatni... Definitivno prave najbolju atmosferu na svetu. Rade dobar posao, što pomaže timu da igra bolje. Redovni su na svakoj utakmici, stvarno su baš strastveni. Mislim da nisam mogao da izaberem bolje mesto za početak profesionalne karijere.”

Džok se prošle godine oprobao i u Letnjoj ligi, ali se nije baš najbolje snašao. Put do ostvarenja snova sada traži preko Humske...

„Kada sam počeo da treniram, nisam imao neka očekivanja, da budem iskren. Prvi moj cilj je bio da stignem do koledža. Otišao sam na koledž, sa kog su ponikli neki od najboljih australijskih igrača. Tada mi je san bio NBA, i on je i sada aktuelan. Želim makar da odem na nekoliko sezona, samo da mogu da kažem da sam igrao. U suštini, gde god na svetu bio, cilj mi je da igram vrhunsku košarku i protiv najboljih igrača planete”, završio je Lendejl

BIO SAM LUDAČKI VISOK: Australijanac se za košarku opredelio tek tokom tinejdžerskih dana. - Počeo sam sa 14 godina, što je uglavnom kasno, kada se uporedi sa ostalima. Pre toga sam kao klinac igrao, ali neozbiljno. Porodični prijatelj je primetio kako se razvijam i on me je usmerio. Bio sam tad baš ludački visok, a on je prepoznao talenat u meni.

Mladi centar je napravio poređenje australijske, koledž i evropske košarke:

„U Australiji je ranije bila liga iskusnih igrača, a sada ipak napreduju ka američkom stilu. Tu je neki miks evropske i američke košarke. Pre desetak godina se ovaj sport baš mučio, jer nije bilo novca, a sad je stanje mnogo bolje, ima novih klubova... Kad se pogleda koledž, tu je ogromna promocija, marketing, sve je to naprednije nego u Evropi. Ali evropska košarka je jedinstvena, mnogo je timske igre, koja se retko nalazi, i ja uživam u njoj sada.”

Kada je u pitanju snalaženje u Srbiji, bolje mu ide degustacija domaćih jela nego učenje jezika.

„Znam samo nekoliko psovki. Mislio sam da ću učiti jezik, pa sam shvatio da je preteško. Ali hrana je neverovatna i svaki put kad izađem želim nešto novo da probam. Gde god da odem, primete me, i onda se potrude i oko usluge. Prilaze ljudi da se pozdrave i svi su ljubazni. Okruženje u Srbiji je veoma prijateljsko.”
Izvor: Novosti.rs