Poslednji Mohikanac šampionskog Partizana /VIDEO/

Na današnji dan 2017. crno-beli izvojevali jednu od navijačima najdražih pobeda u večitom derbiju!

FOTO: FK Partizan
Crveno slovo u kalendaru Partizanovih navijača. Bilo je značajnijih datuma poput 27. avgusta 2003. ili 24. avgusta 2010. kad se Parni valjak dvaput plasirao u Ligu šampiona, pamtiće se 24. februar 2005. kad je Miroslav Radović „preplivao“ zaleđeni Dnjepar, tapšaće Grobari duplim krunama u eri Slaviše Jokanovića, setiće se preokreta nad Steauom vrednog evropske jeseni 2015, ali teško da im je u novije doba jedna utakmica toliko prirasla za srce kao pobeda u 154. večitom derbiju.

Em je ostvarena na terenu najvećeg rivala, em je bila ubedljiva, em je predstavljala okidač za osvajanje poslednje titule. Zato ove subote, ravno 1096 dana kasnije, pristalice crno-belih razvuku osmeh od uva od uva, u znak podsećanja kako su Leonardo da Silva Soza i Leandre Tavamba postigali golove za velikih 3:1.

I tako „dohvatili“ Crvenu zvezdu na tabeli, prvi put od početka sezone 2016/17. Ubrzo je prestigli, a 22. maja podigli šampionski trofej u Humskoj.
- To ne može da se zaboravi! Svaki derbi pamtim kao da je juče bio, urezani su u moždanu koru, pogotovo ako se pobedi, a emocije postaju snažnije kad predstavljaju zamajac za duplu krunu - oduševljeno kazuje Bojan Ostojić, štoper Partizana i poslednji Mohikanac iz tadašnje ekipe Marka Nikolića koji i dalje igra na crno-beloj strani Topčiderskog brda.

Iz sastava koji je 18. aprila 2017. tukao najvećeg rivala otišli su svi: Filip Kljajić u Japan, Miroslav Vulićević u penziju, Nikola Milenković u Fjorentinu, Nemanja G. Miletić u Koronu, Marko Jevtović u Konju, Everton Luiz u SPAL, pa u Sjedinjene Američke Države, Marko Janković takođe u tim iz Ferare, Leonardo i Tavamba put Bliskog istoka, Uroš Đurđević najpre u Olimpijakos, pa Hihon.

Samo je Ostojić još u Humskoj, kao bastion ne tako davno šampionske ekipe.

- Veran sam Partizanu. Nadam se da sam učinkom na terenu i ponašanjem van njega opravdao poverenje pretpostavljenih“, dodaje 36-godišnji Užičanin, uveravajući da je baš trijumf na stadionu „Rajko Mitić“ i kasnije uzdizanje na pijadestal pomoglo da njegove kolege dobiju unosne ugovore u inostranstvu i napune klupsku kasu. „Koliko smo kvaliteta imali pokazuje podatak da smo samo na kraju te sezone prodali veliki broj fudbalera za ozbiljan novac: Blekija u Seriju A, Necu Mihajlovića u Holandiju, Leonardo je tokom kvalifikacija otišao u Saudijsku Arabiju, Đurđević posle Videotona u Pirej. Moćan tim, stvarno. Pride, i Duca Vlahović se obreo u Seriji A.

FOTO: FK Partizan
Taj 154. derbi igran u prvom kolu plej-ofa, u trenutku kad se, posle polovljenja bodova, Partizanov zaostatak sa šest poena – prisutan od prethodnog derbija u Humskoj, rešenog pogotkom Leonarda – sveo na tri. Pobedom se bodovno poravnao sa najvećim rivalom, dobio sve mečeve do kraja, sačekao kiks ekipe Miodraga Božovića na gostovanju Voždovcu i zgrabio titulu. Navijačima utoliko dražu pošto su sve do foto-finiša gledali miljenike na drugom mestu. I zbog načina na koji je na travi Marakane kompletnu odbranu Crvene zvezde na leđima nosio - Leandre Tavamba, koji je posle tog susreta ušao u navijačke stihove.

- Leonardo je dao dva gola, ali se mnogi sećaju derbija po Tavambi. Ta utakmica ga je lansirala, odredila mu dalju karijeru u Partizanu. Mnogo nam je značio, pogotovo na planu snage i brzine. Iskreno vam govorim, njega niko nije mogao da čuva u Superligi, baš zbog konstitucije, pritom veštine čuvanja lopte. Bio nam je potreban tog dana. Ispostavilo se da nam je doneo ključnu prednost. Moćan! Kao, uostalom, ceo Partizan.



A samo osam meseci ranije nad stadionom u Humskoj nadvili su se crno-oblaci. Eliminacija od poljskog Zaglebja na početnoj stanici kvalifikacionog puta ka Ligi Evrope, uz remi sa novajliljom OFK Bačkom i poraz od Napretka, doveli su do promene trenera. Ivan Tomić je otišao, Marko Nikolić na povratničkom debiju pretrpeo poraz od Vojvodine i malo ko je mogao da pretpostavi da će u pojam ubijen sastav uspeti da se uzdigne.

- Niko nije verovao! Ispadanje iz Evrope svi smo doživeli kao snažan udarac, pritom rezultati u početnih nekoliko prvenstvenih rundi nisu bili u skladu sa renomeom kluba, trebalo je podići ekipu, a to je Marko Nikolić sa svojim saradnicima uspeo. Malo po malo, nanizali smo čak 37 utakmica bez poraza, pri čemu je svaka bila „na nož“, neke smo rešavali u poslednjim trenucima, što nam je dizalo samopouzdanje. Sad da me pitate da rangiram da li mi je taj derbi najdraži, ne bih ga tako okarakterisao. Naijmilija mi je pobeda nad Mladosti iz Lučana, zbog bakljade preko sve četiri tribine i nezapamćenoig slavlja, jer je to značilo da smo završili posao. Vožnju autobusom beogradskim ulicama pamtiću večno. Za te trenutke se živi.

FOTO: FK Partizan
Partizanov pohod ka duploj kruni proleća 2017. pamtiće se i po...

- Atmosferi! Stvarno smo bili skladna grupa. Ne bih nikog da izdvajam, mada je jasno da su nam Đurđević i Leonardo doneli dosta u ofanzivi, međutim, ne zaboravite kako je brani Kljajić, da se te sezone afirmisao Milenković, imali smo malo starije Vulićevića i Evertona, poletne Nemanju Mihajlovića, Mareta Jankovića... Pravi pravcati spoj mladosti i iskustva. Iznad svega, dobar ambijent u svlačionici, što se videlo u poslednjem kolu, kad je Đurđević asistirao Leonardu, omogućivši mu da ga stigne na listi strelaca.