Roberts: Zbog Duleta sam zavoleo Srbiju – uvek ću ga voleti, mi smo porodica!

Bivši košarkaš Partizana zavoleo je Srbiju zbog Duška Vujoševića.

FOTO: Gettyimages.com
U intervjuu za MaxBet sport, Roberts je pričao o raznim temama.

Još sanja šut Teodosića i ofanzivni skok Čildresa, a pričao je i o dva promašena slobodna bacanja protiv Cibone.

Roberts je prešao iz Zvezde u Partizan.

- Znam da sam sve iznenadio kada sam prešao u Partizan. Moram da naglasim da to nije bila laka odluka. Mnogo sam razmišljao jer sam znao šta takv potez znači, već sam bio svestan rivalstva između Crvene zvezde i Partizana, a uz to, ne mogu da se setim da je neki američki košarkaš to uradio. Razgovarao sam tada i sa Omarom Kukom, nije mi on rekao da pređem u Partizan, ali mi je dao savet da uradim ono što osećam da je najbolje za moju karijeru. Na kraju je odluka bila doneta isključivo iz košarkaških razloga. Partizan je igrao Evroligu, imao je trenera koji je dugo sa timom i osetio sam da bi moglo nešto dobro da se desi. Uz sve to, zaista nisam hteo da napustim Srbiju u tom momentu, jer sam osetio da se tu igra košarka baš kakva odgovara meni i mom karakteru. Sada, 10 godina kasnije mogu bez ikakve dileme da kažem da sam napravio dobre odluke, možda i najbolje po moju karijeru - rekao je Amerikanac.

Sa Partizanom je u jednoj sezoni osvojio tri trofeja.

- Toliko toga se dešavalo te sezone, neki igrači to ne dožive za čitavu karijeru, a mi smo sve za svega desetak meseci. Bio sam deo istorijskog tima i uvek ću s ponosom isticati to. Svi momci su iskreno voleli košarku koja nas je zbližila, bili smo jedinstveni - jasan je Roberts.

Omiljeni koš u karijeri mu je trojka protiv Barselone.

- Trojka protiv Barselone mi je omiljeni koš u kompletnoj karijeri. Uvek ću pamtiti taj meč, jeste to bila bitna trojka i velika utakmica, ali prvo što mi padne na pamet je reakcija navijača. Kao da je bomba eksplodirala kada je lopta prošla kroz obruč. Navijači Partizana su najbolji, a dvorana Pionir je mesto gde jednostavno morate da dođete i igrate ako sebe smatrate zaljubljenikom u košarku. Ne postoji slična dvorana na svetu.


U finalu ABA lige protiv Cibone, promašio je dva slobodna bacanja, koja su mogla da donesu titulu.

Ipak, Kecman je pogodio onu trojku.

- Jedan od najboljih trenutaka u istoriji sporta, drago mi je što sam bio deo toga. Sećam se da sam igrao dobro, adrenalin me je tukao, ali se sećam i nervoze kada sam stao na liniju za slobodna bacanja. Samo sam vrteo kroz glavu najgore moguće scenarije, šta ako promašim jedno, šta ako promašim oba, šta je njima potrebno? Verujem da su me takve misli dekocentrisale. Promašio sam oba slobodna bacanja i odmah sam krenuo nazad da odigram odbranu, a onda šok. Cibona postiže trojku iz ugla i mislim da se na snimku vidi kako mi ramena padaju, kao da me je neko maljem udario. Nisam mogao da verujem. Međutim pravi šok je tek usledio, možda sekundu kasnije. Kada je Kecman šutnuo, odmah sam video da lopta ima pravu putanju, a kada je ušla… neverovatan osećaj, ne mogu ni adekvatno da ga opišem. Pravi momenat za istoriju! - rekao je Roberts.

Sa Partizanom je igrao i na F4.

Ubeđen je da bi osvojili Evroligu.

- Još jedna luda utakmica, za anale. Sećam se samo da smo se svi spremili za Miloša i njegov šut. Trener Vujošević je to idealno pročitao, znali smo šta spremaju i idealno smo ga pokrili. Sećam se da sam u pravo vreme istrčao na njega. Možda se ne vidi na snimku, ali sam ga izblokirao, zakačio sam loptu i zato je promašio kompletan obruč, ali zaboravili smo na Čildresa. Nismo ga zatvorili na ofanzivnom skoku i sve ostalo je poznato. Otišli smo u produžetak, ali nismo imali snage. Još sanjam taj šut Teodosića, da sam izleteo pola sekunde ranije da mu izblokiram komletan šut, pa da lansiram loptu na drugi kraj terena… Ipak, to je sport. Čestitam Olimpijakosu. Sećam se da smo posle tog turnira pričali i svi smo bili saglasni da bi mnogo bolje odigrali u finalu od njih, trener Dule je bio ubeđen da bismo osvojili trofej.


O treneru Duletu i kako je zbog njega zavoleo Srbiju.

- Duško je neverovatna osoba, zbog načina kako se ponaša i bori kroz život. To je nešto što sam preuzeo od njega, posebno kada sam završio igračku karijeru. Ljubav i poštovanje koje mi je ukazao dok sam bio u Partizanu je nešto neverovatno i uvek ću da budem zahvalan za sve što je uradio za mene tada. Nisu bile u pitanju njegove reči, već dela, njegova dela su legendarna, nikada nas nije slagao, uvek je govorio istinu i zato ga smatram za istinsku legendu. Zavoleo sam Srbiju zbog njega i ljudi koji su slični njemu, a bilo ih je dosta u Partizanu.

Uvek nam je pričao da moramo da se držimo kao vojska, uvek zajedno. Da nikada ne okrećemo glavu kada neko napravi grešku, već da idemo glavom napred da ispravimo tuđu grešku, ta filozofija je bila ključna za sve uspehe"

Govorio je i o Miši Tumbasu.

- Čuo sam skoro da je Miroslav Gajić preminuo (Miša Tumbas), želim da izjavim saučešće kompletnoj porodici Partizana, znam koliko je on bio značajna figura u Partizanu. Ovo pričam jer sam se setio njegovog odnosa sa Duškom. Uvek ga je poštovao i to je nama igračima pokazalo kakav je Duško osoba. Uvek je bio spreman da stane i pokaže vam da ste značajan deo ekipe, da ste deo porodice. Zato ja smatram Duška kao čoveka iz moje porodice koga ću uvek poštovati i voleti.