HALO IZRAEL! “Još uvek mi nije jasno zašto nisam dobio šansu u Partizanu”


Poznato je kakva je Partizanova fudbalska škola i koliko talenata kroz nju prođe. Ranijih godina dešavalo se da bar pola startne postave seniorskog tima crno-belih čine igrači koji su prve tajne ove igre otkrivali u Zemunelu. Jedan iz čuvene “generacije 93” bio je Matija Ljujić, svojevremeno kapiten i u omladinskoj selekciji, ali i u Teleoptiku. Bila je to generacija “Optičara” u kojoj su igrali Nastasić, Petrović, Jojić, Mitrović, Trujić

Danas Matija gradi svoju uspešnu karijeru u Izraelu, nastupa za ekipu Bnej Jehuda. Zbog problema sa korona virusom, posle samo tri kola, nova sezona je stopirana. Iskoristili smo priliku da porazgovaramo sa njim koji nam je prvo pojasnio kakva je situacija u Izraelu.

- Nažalost, sezona je trenutno u prekidu. Juče je trebalo da nastavimo sa treninzima, ali je i to pomereno do daljnjeg. Ništa se ne zna, čekamo i treniramo individualno, ali teško je bez lopte - započinje Ljujić razgovor za MaxBet sport.

Ovo je njegova druga sezona u Bnej Jehudi, klubu iz Tel Aviva.

- Ove sezone smo odigrali samo tri kola, a ja sam već upisao tri asistencije i faktički sam prvi asistent lige, za sad. Ekipa je, inače, više defanzivno orijentisana, tako da nije lako namestiti ili dati gol. Liga je poprilično kvalitetna, a moje je samo da nastavim ovim tempom i sve će biti dobro.

Ne samo da je zadovoljan klubom, nego je i Tel Aviv na njega ostavio poseban utisak.

- Prošle nedelje navršilo se tačno godinu dana od kako sam došao ovde. U početku mi je bilo teško da se adaptiram, drugačiji je mentalitet ljudi i ova vrućina ovde… to je neopisivo. Ponekad ne može da se diše. Međutim, Tel Aviv je prelep grad, kao iz bajke. Mnogo toga ima da se vidi i obiđe. Zaista sam oduševljen Izraelom i Tel Avivom.

Kvalitet lige je na više nego solidnom nivou. Dosta se ulaže u fudbal.

- Da nije ove situacije sa koronom, stadioni bi bili puni na skoro svakoj utakmici. Nažalost, to je sada nemoguće. Nekoliko ekipa imaju zaista dobre navijače. Jedva čekam da se opet sve vrati u normalu i da uživam punim plućima igrajući fubal.

Sve bi mu bilo, kaže, lakše da je sa njim porodica.

– Sada sam bez porodice, jedva čekam da prođe ovo sa koronom pa da žena i ćerkica dođu, da uživamo zajedno. Mnogo mi nedostaju. Kada je supruga tu sve je lakše.

Mlađe kategorije Partizana, Teleoptik, Mladost Lučani, Rad, Žalgiris, Velington, Belenenseš, Bnej Jehuda. A može i ovako – Srbija, Litvanija, Australija, Portugalija, Izrael. Koja je sledeća država gde će Matija igrati fudbal?

- Iskreno, voleo bih da ostanem duže u jednoj državi, ali nikad se ne zna. U Portugalu sam imao još dve godine ugovora sa Belenesešom, ali nisam mogao da trpim neke stvari od predsednika i zamolio sam ga da me pusti, ako se ukaže prilika da odem. Bukvalno u poslednjem minutu prelaznog roka prošlog leta došao sam u Izrael. Nisam se pokajao, bez obzira što sam otišao iz jedne od najboljih liga u Evropi.

Nezaobilazna tema je, naravno, Partizan. Mnogima je još uvek nejasno kako Matija Ljujić, ne da nije uspeo, nego nije dobio ni pravu šansu.

- O Partizanu bih mogao da pričam dva dana bez prestanka. Nije mi jasno kako nisam dobio šansu da igram, da se nametnem u prvom timu. Još kada se osvrnem i vidim ko je sve igrao i prolazio kroz tako veliki klub…. uh! U Teleopiku sam igrao gotovo savršeno. Prvu utakmicu odigrao sam sa 17 godina, gle ironije, baš kada je Stanojević bio trener. Na tom debiju posle 15 sekundi na terenu Jojić mi je namestio gol. Svi su nas videli zajedno u Partizanu. Međutim, ubrzo Stanojević je smenjen. Dolazili su drugi treneri, a ja sam ostajao u Teleoptiku, nisam dobijao šansu u Partizanu - oseća se seta u svakoj izgovorenoj rečenici 26-godišnjeg lucidnog veziste. I tu nije kraj.

- Žao mi je što je Partizan izgubio identitet i što nema više tog šmeka i vica u igri. Nekako, nazire se kako će da odigra, postao je predvidiv. Nema više puno rizika u igri unapred. Zamislite ako Suma ili Natho odu, pa to je prosečna ekipa - otvoren je Ljujić.

Malo je onih koji znaju da su Matijini kumovi Miroslav Bogosavac i Andrija Kaluđerović. U kontaktu je sa obojicom.

- Kumovi, hvala Bogu, igraju odlično. Nije mi jasno kako Bogosavac nije dobio poziv za A reprezentaciju, pravi razliku u Rusiji, stalno je u timu kola. Kaluđerović svaku utakmicu daje gol, i dalje je kralj kaznenih prostora. Neverovatno kakav kvalitet ima. Prosto, nema više takvih “devetki” kao nekad. Za mene danas su to samo Suarez, Levandovski i Kaluđerović - superlativima o svojim kumovima (a, kako drugačije) završava Ljujić ovaj prijatan razgovor.