I pre deset godina je krenuo sa istoka...

Posle prvenstvene premije, Partizanov trener planira i da evropsku ukrasi na isti način, pobedom bez primljenog gola na gostovanju Sfintulu (19.00, RTS 1, TV Arena sport 1)

FOTO: FK Partizan

Put do zapadnoevropskog fudbala vodi preko istočnog bloka. Potpisali su kapitulaciju Letonci, potrebno je razoružati Moldavce kako bi se zakazao megdan sa Belgijancima i stiglo tek na pola puta do takmičenja u kome je Partizan prošle godine ostavio više nego povoljan utisak. Da bi zadržao šanse za reprizom učešća u Ligi Evrope mora pod šifrom „obavezno”, posle RFS-a, da savlada još jednog protivnika oko čijeg naziva navijači lome jezik - Sfintul George.

Ako je suditi na osnovu učinka u kvalifikacijama protiv timova sa područja bivšeg SSSR-a gostovanje u 953 kilometra dalekom Kišinjevu trebalo bi da bude samo pokazna vežba na temu razlike u individualnom i timskom kvalitetu i još jedan dokaz umešnosti protiv rivala sa istoka. Od 12 eliminacionih okršaja sa predstavnicima sovjetske škole čak deset puta je bio uspešan. U crno-belom katalogu nalaze se Gruzini, Jermeni, Azeri (po dvaput), Estonci, Litvanci, Letonci, Moldavci, zbog čega se priželjkuje uspeh i u drugom eliminacionom kolu ove sezone (19 časova, RTS 1, TV Arena sport 1).

Tim iz Humske 1 stigao je u Moldaviju samo s jednim zadatakom. Da prođe. Mada je u klupskoj tradiciji duboko ukorenjena ideja o atraktivnoj igri, modifikovan sistem kvalifikacija (samo jedan meč na ispadanje), činjenica da je gost i da je nedavno promenio trenera primorava ga da plasman u narednu fazu stavi ispred doživljaja za široki auditorijum. U prevodu, nije bitno kako, računa se samo prolaz.

Duel sa Sfintulom predstavljaće evropski debi Aleksandra Stanojevića u povratničkom mandatu za komandama Panog valjka. Kao što je kompletan klub ohrabren statistikom protiv „sovjeta”, tako i među Grobarima voljeni strateg može da se uzda u tradiciju koja pokazuje da su treneri Partizana bili uglavnom uspešni u prvim međunarodnim okršajima. Uzme li se kao graničnik 1996. godina, kad je posle pada sankcija ovdašnjim klubovima dozvoljeno da se vrate na UEFA mapu, Partizanovi stručnjaci beležili su mahom ohrabrujuće rezultate u premijernim utakmicama na evropskoj sceni. S tim što valja imati na umu da je Stanojević, tek pet dana posle superligaških 3:0 sa Radom, u hendikepu zbog takozvanog koronarnog fudbala, pa neće biti u prilici da igra revanš, već sve mora da rešava u 90, eventualno 120 minuta.

Tek, od 18 derbi susreta, Partizanovi treneri slavili su 11 puta, u pet navrata zabeležili remi (ali ga u 80 odsto slučajeva pretvarali u plasman dalje u revanšu), a poraženi samo dvaput.

Konkretno: Ljubiša Tumbaković je eliminaciju Makabija iz Haife nagovestio pobedom u gostima (1:0, 1996), njegov naslednik Miodrag Ješić torpedovao estonsku Floru kod kuće (6:0, 1999), pri povratku na klupu isti stručnjak bio je uspešan protiv Maribora (2:1, 2006), Miroslav Đukić je tukao Zrinjski u Mostaru (6:1, 2007), Aleksandar Stanojević pre jedne decenije bio nemilosrdan prema još jendom „istočnjaku”, jermenskom Pjuniku (3:1, 2010), Vladimir Vermezović krenuo silovito sa Malte savladavši Valetu (4:1‚ 2013), a četvorica od poslednje šestorice debitanata počela trijumfom bez primeljnog gola: Marko Nikolić (HB Torshavn 3:0, 2014), Zoran Milinković (Dila Gori 1:0 2015), Miroslav Đukić (Budućnost 2:0, 2017) i Savo Milošević (Konahs Ki 1:0, 2019), dok je Zoran Mirković kratkotrajno poglavlje otvorio slavljem u danskom Nordsjelandu (2:1, 2018).

Jedini trener evro-debitant u poslednjih šest godina bez slavlja na premijeri u UEFA takmičenjima bio je Ivan Tomić, dva remija sa Zaglebijem (po 0:0) koštala su ga ispadanja, kasnije i posla, dok listu stručnjaka koji nisu iz prve uspeli da slave u Evropi dopunjuju Lotar Mateus (Jurgorden 2003. u Beogradu, 1:1), Vladimir Vermezović (Ocelul u Galaciju, 0:0), Slaviša Jokanović (Inter u Bakuu, 1:1) i Vuk Rašović (Širak u Đumriju, 1:1). Samo dvaput se za ove skoro dve i po decenije desilo da početak bude traljav: Ljubiša Tumbaković izgubio je 2000. od malteške Slijeme (1:2, pa nadoknadio u Beogradu), a Goran Stevanović devet godina kasnije u Humskoj od Tuluza (2:3). Jirgen Reber i Avram Grant nisu ni stigli da debituju u Evropi...

O negativnim scenarijima niko u Partizanovoj ekspediciji u Moldaviji ne razmišlja. Svi su uvereni da će preskočiti i u drugu evropsku prepreku. Po mogućstvu, kao i početnu protiv RFS-a, bez primljenog gola, jer bi se u tom slučaju Aleksandar Stanojević dopisao na kratku listu trenera koji su premijerni izlazak u Evropu obeležili pobedom i sačuvanom mirnom mrežom. Kao nekad Tumbaković i Ješić, u moderno doba Nikolić, Milinković, Đukić i Milošević.

Jer nekad je rezultat važniji od utiska...