Ko je pokretač Parnog valjka i da li se Partizan budi?

FOTO: Starsport


Početak sezone Partizana je krenuo baš kako ni jedan jedini navijač crno-belih nije hteo. Poraz u Španiji, a onda šamar u ABA ligi od Borca iz Čačka, debitanta u regionalnom takmičenju. Već tada je krenula lavina kritika na igrače, a pre svega na novog trenera Šćepanovića koji je zamenio Andreu Trinkijerija koji je spakovao kofere i preselio se u Nemačku. Ipak, prvi znaci boljih vremena se naziru. Drugo poluvreme protiv Venecije je sve ono što Partizan mora da radi u nastavku sezonu.

Deklasirani su Italijani u Beogradu u drugom kolu Evrokupa. Posle lošeg prvog poluvremena, pronađena je energija, rastrčala se kompletna ekipa i najzad je prikazana partija u skladu sa renomeom kluba iz Humske. Plus 22 na semaforu, ali ono što je bitnije od toga, pronađeni su neki odgovori na goruća pitanja posle dva pomenuta poraza?

Pre svega ko su lideri ove ekipe? Pokazalo se da crno-beli u ovom momentu imaju trio koji je spreman da preuzme najveći teret na svoja pleća, a ostatak ekipe mora energijom i zalaganjem da isprati.

To su Ognjen Jaramaz, Rašon Tomas i novopridošli Kodi Miler-Mekintajer. Tri košarkaša koja na početku sezone prednjače, energijom, ali i statističkim parametrima.

Za sada najkonstantniji je Ognjen Jaramaz. O eksplozivnom beku smo pisali dosta i tokom leta, najavljivali smo da je spreman da preuzme vodeću palicu, a na tri meča je i on sam pokazao na parketu. Na sva tri meča je zaslužio pohvale i jedini je bio u porazima koji se u svakom trenutku trudio.

Protiv Venecije je ponovo bio na nivou sa 17 poena, dva skoka i dve asistencije. Sve to je uradio za nešto više od 23 minuta na parketu.

Ipak, protiv Italijana, glavni pokretači su bili Amerikanci. Pre svega Rašon Tomas sa 22 poena. Snažni visoki igrač je definitivno na MVP kalibru kada je koncentracija na maksimumu. Na parketu je proveo manje od 17 minuta, ali to je bilo sasvim dovoljno da u potpunosti raznese sve protivnike.

Ipak, treba biti oprezan sa Tomasom. Setimo se samo početka prošle sezone. Tada je takođe Tomas bio najbolji igrač Partizana, ali je usledio veliki pad kako je sezona odmicala, čak je na nekim mečevima potpuno ispadao iz rotacije.

Sada je na treneru Ščepanoviću da radi sa Tomasom na konstantnosti.

Što se tiče Milera-Mekintajera. Doveden je da bude zamena za Korija Voldena i tu ulogu za sada ispunjava. Sjajnim prodorima je u stanju da namuči svaku odbranu, a dovoljno je da pogledate statistiku i vidite da pozitivno utiče na sve aspekte igre Partizana.

Za 25 minuta je imao 18 poena, četiri skoka, šest asistencija i tri ukradene lopte. Sve je uradio kako bi pomogao ekipi da dođe do prvog trijumfa i u tome je uspeo.

Ipak, nije sve blistavo u Partizanu. Daleko od toga. Mnogi se još uvek traži. Rade Zagorac još uvek nije ni blizu 100 posto spremnosti, Stefan Janković za sada liči na onog starog Jankovića, Markus Pejdž nije na nivou prethodne sezone za sada, Dangubić još uvek ne uspeva da bude faktor u napadu, ali sreća za crno-bele da je još uvek sam početak sezone i da ima vremena da se stvari preokrenu.

Najbitnije je da se izbegnu serije loših rezultata.